B2C Portal

Portal Kasica Brojalica

B2B Portal

Portal za dobavljače

Kasica Brojalica

  • Gomex Kontakt telefon0800 100 123

  • GOMEX Facebook

    GOMEX Instagram

Porodični Magazin

Porodični Magazin

Porodični magazin 20/2019 - Kolumna

autor: Goran Kovačević | 10.10.2019

Dragi naši,

U prošlom broju sam pisao o depopulaciji naših sela i negativnim posledicama takvih trendova, na šta mi je jedan poznanik rekao - „Ma pusti selo, odoše i iz grada“.

Kao pravi predstavnici ovog podneblja, seli smo u kafanu i počeli raspravu na zadatu temu. On ima svoju malu proizvodnju, koja mu ključno zavisi od nekoliko visokoobučenih majstora, koje više ne može da zadrži, jer ne može adekvatno da ih plati. Njegove plate su 50% veće od srpskog proseka, ali opet, daleko od plata koje se isplaćuju u zapadnoevropskim zemljama. Ispada da pravi konkurent nije komšija Petar sa svojom proizvodnjom, nego neki Franc iz Austrije ili Holandije. Eto nama globalizacije na mala vrata. 

E, sada, pravo pitanje je zašto tamo neki Franc može da ponudi tri puta veću platu nego moj poznanik. Austrija je jedna brdska, teško prohodna vrlet, a Holandija je zemlja koja ima 30% površine ispod nivoa mora. Ne moram da kažem da je Austrija, bez obzira na alpske vrleti, u stvari lako prohodna, jer ima odličnu mrežu puteva, a Holandija je jedna od najboljih i najprofitabilnijih poljoprivrednih proizvođača zahvaljujući ogromnoj mreži pumpi koje održavaju zemlju u funkcionalnom stanju.

Šta je to što pravi razliku?

Složili smo se da je to organizacija. Obe navedene zemlje nisu idealno organizovane, ali postoji sistem koji funkcioniše dugi niz godina i polako se usavršava bez obzira na onoga ko je na vlasti.  Jednostavno, privreda i javna uprava podležu svojim profesionalnim zahtevima upravljanja i velikim delom su nezavisni od prekomernog uticaja dnevne politike. Ni tamo nije baš idealno. Sećam se jednog Nemca koji se penzionisao u nekoj lokalnoj samoupravi, a onda je objavio da  je u poslednjih dvadeset godina primao platu, a da ništa nije radio.  Rekli bi da je ostvario srpski poslovni ideal.

I mi u Gomex-u imamo problema sa nedostatkom radne snage. Ljudi dolaze, odlaze, teško ih je i minimalno obučiti. Nije ni to bez razloga. Plate su realno male, a posao nije lak. Sve to povlači za sobom neodgovornost i nezainteresovanost, a posledice osećaju kupci koji sa pravom očekuju barem profesionalnu, ako ne i ljubaznu uslugu. I moj poznanik i ja smo se složili da smo siti malih plata, ali da je teško povećavati plate ako se ne smanje troškovi poslovanja. To je sistem povezanih sudova. Ako na jednoj strani date, nedostajaće na drugoj strani i obrnuto.

Kada smo se upustili u slikovito objašnjenje problema (verovatno pod uticajem kafane), lako smo se složili i da nije pošteno da luksuzni Mercedes troši pet litara goriva, a naš nekadašnji proleterski Yugo deset litara, ali to je baš ta razlika u organizaciji. Onaj luksuzni automobil je bolje projektovan, pa troši manje goriva i tako štedi novac svom vlasniku, a onaj naš, proleterski, je loše projektovan (organizovan), pa se njegov vlasnik vozi neudobno i za velike pare. Možda naše poređenje i nije najbolje, ali poenta je da se moramo bolje organizovati kako bismo uštedeli novac i otvorili mogućnost da bolje plaćamo one koji to zaslužuju. To je jedini način kako ćemo barem umanjiti problem iseljavanja, koji tek počinje da dobija na zamahu. Moramo biti brzi.

Šešir nakrivi, lakše se živi!